VAŽNA ULOGA NA ANTIOKSIDANSIMA U ISHRANI I ZDRAVLJU

Šta su slobodni radikali?

Slobodni radikali su visokoreaktivni molekuli (najčešće jedinjenja kiseonika, vodonika, gvožđa i dr.) čija nestabilna hemijska priroda ih dovodi do lančanih reakcija oksidacije sa drugim molekulima. Pri oksidativnim reakcijama, slobodni radikali, oksidanti preuzimaju ili „kradu“ elektron od molekula sa kojima reaguju i takvi oksidirani molekuli, već menjaju svoju hemijsku strukturu a time i svoju biološku i fiziološku funkciju u ćelijama.

Slobodni radikali su prisutni u našem telu i sastavni su deo ljudske fiziologije. Oni se stvaraju u svim ćelijama tokom procesa proizvodnje ćelijske energije, oslobađaju se i kao odgovor na stres, pri elektromagnetnom zračenju, pušenju ili povećanom fizičkom naporu i drugim stanjima koja su deo fiziološkog odgovora našeg tela. Slobodni radikali stvaraju i imunološke ćelije kao jedan od mehanizama za uništavanje patogenih mikroba. Međutim, danas moderan način života u urbanim sredinama, odnosno izuzetno visoka koncentracija toksina iz vazduha, hrane i prekomerna izloženost stresu u našem telu stvaraju tako visoke koncentracije slobodnih radikala koji izazivaju ozbiljna, dugoročna oštećenja ćelija.




Koliko su štetni slobodni radikali za zdravlje?

Menjanjem molekula u ćelijama, slobodni radikali direktno oštećuju ćelijske membrane, njihove sastavne delove (organele) pa čak i ćelijsko jezgro, odnosno molekulu DNK. Sva oštećenja koja slobodni radikali prouzrokuju na našim ćelijama i tkivima zajedničkim imenom nazivaju se oksidativni stres. U uslovima stalnih oštećenja izazvanih od strane slobodnih radikala, ćelije ne mogu da obavljaju svoju funkciju jer:

  • Ne mogu da dobiju potrebne energetske nosioce molekule, nutrijente za proizvodnju energije,
  • Ne mogu da stvaraju energiju (ako su oštećene mitohondrije - organeli u kojima se stvara energija za životne cikluse svake ćelije),
  • Ne dobijaju nutrijente, molekule potrebne za održavanje i obnovu svoje membrane i ćelijske strukture,
  • Ne mogu da stvaraju proizvode (primer hormoni i drugi molekuli),
  • Ne mogu da primaju signale i instrukcije ili
  • Ne može pravilno da se obnavlja molekula DNK, da se udvostruče hromozomi i da se razmnožavaju ćelije, a takvo stanje narušene funkcije ćelije direktno dovodi do narušavanja funkcije samih tkiva i razvoja sistemskih zapaljenja tkiva, koja rezultiraju u hronično narušenoj funkciji i pojavama upale organa - odnosno pojavi bolesti.



Šta su antioksidansi i kako pomažu?

Antioksidansi su jedini molekuli u prirodi koji su sposobni da „uhvate“ i unište, odnosno da neutrališu slobodne radikale. Zato našem telu svakodnevno trebaju antioksidansi. Što je veći oksidativni stres izazvan od strane slobodnih radikala, to je veća potreba za višim koncentracijama antioksidanasa u organizmu.

Postoje nekoliko hiljada različitih antioksidanata u prirodi, podeljenih po nekoliko osnova, ali najpoznatije su sledeće dve grupe:


Karotenoidi

Karotenoidi su antioksidanti rastvorljivi u mastima, od kojih su najpoznatiji beta karoten, lutein, zeaksantin u šargarepi i zelenom lisnatom povrću, likopen u paradajzu, lubenici i drugim crvenim plodovima, kao i astaksantin, vrlo jak antioksidant u morskim ribama i plodovima.


Polifenoli

U grupu polifenola spadaju flavonoidi, fenoli, tanini i druge podgrupe, a poznati antioksidanti u ovoj grupi su antocijanin (aronija, borovnice, crno goji i drugo tamno obojeno šumsko voće kao i nar), resveratrol (grožđe), kurkumin (kurkuma), piperin (crni biber), katehini (zeleni čaj), fikocijanin (spirulina), ruzmarinska kiselina (ruzmarin i druge biljke), elegična kiselina (jagode), citrusni bioflavonoidi (naringin, hisperidin), kvercetin (crni luk i zeleni povrće) i dr.


Koji su najjači antioksidansi u prirodi?

Sila ili efekat antioksidanasa meri se po ORAC indeksu (ORAC - Oxygen Radical Absorbance Capacity) – što predstavlja kapacitet ili sposobnost za neutralizaciju slobodnih radikala. Od hrane, lider na ORAC skali su tamno obojeni, ljubičasti šumski plodovi - crni goji, aronija, kao i borovnice, amla i acai bobica i drugi zrnasti plodovi. Međutim, po apsolutnoj vrednosti, najmoćniji biljni antioksidanti nalaze se u biljkama, konkretno začinskim biljkama, čajevima, kakau, kafi, kao i medicinskim pečurkama. Potvrđeno je da bilje/začini kao origano, ruzmarin, pepermint, majčina dušica, beli i crni biber, karanfilić, cimet, đumbir, kurkuma i drugi začini imaju višestruko veću antioksidativnu sposobnost (izuzetno visoke ORAC vrednosti) u poređenju sa povrćem i voćem, ali budući da se količinski u hrani koriste u malim količinama, retko koristimo njihov pravi potencijal.

Najjednostavniji način da unesemo širok spektar antioksidanasa iz hrane je redovno unošenje širokog spektra povrća i voća u svim bojama duge (svaki pigment koji daje boju plodovima i biljkama označava prisustvo različitih antioksidanasa) i da obogatimo ishranu sa što više začina, začinskih biljaka i čajeva.